Studenti Kreni-Promeni u Novom Sadu pokrenuli su ovu peticiju iz solidarnosti prema svojim kolegama sa novosadskog Univerziteta koji bi od sledećeg semestra trebali da plate veću školarinu nego što su plaćali do sad. Većina vas je nekada bila student, ili jeste trenutno, i samim tim znate kako je živeti studentski život. Naš tim je učinio korak dalje i kroz anketu pod nazivom ,,Studirah, platih, bankrotirah“ je pitao upravo studente fakulteta u Novom Sadu kako studiraju i nije saznao ništa što već nije bilo opšte poznato – da se živi poprilično loše. Od 1046 ispitanika, čak 34% izjavilo je da bi poskupljenje školarine veoma uticalo na njih i da bi se veoma teško prilagodili, a čak 84% smatra da cena školarine nije jednaka standardu njihovog studiranja. Već neko vreme je očigledno da vlast ne brine o studentima, kao i da na sve načine pokušava da uspava i održi letargiju kod mladih. Ministarstvo prosvete najmanji keoficijent daje visokom obrazovanju, a fakulteti sve češće imaju probleme čak i sa pokrivanjem režijskih troškova, pa izlaz iz toga vide pri povećavanju školarina. Školarine se povećavaju na raznim fakultetima godinama unazad, pod izgovorom o unapređenjima, koja večito izostaju. Školarine za koje je najavljeno poskupljenje su: Pravni fakultet - na osnovnim akademskim studijama povećaće cene školarina sa 93.000 na 97.000 dinara. Prirodno-matematički fakultet - na osnovnim akademskim studijama školarine će biti povećane na studijskim programima - Geoinformatika (sa 109.000 na 120.000 dinara), Geografija (povećanje sa 65.500 na 75.000 dinara) i Turizam (povećanje sa 129.500 na 160.000 dinara), a na master akademskim studijama na programima: Turizam i Upravljanje kulturnim turizmom i kulturnim nasleđem (sa 107.690 na 160.000 dinara za domaće državljane i sa 2.000 na 3.000 evra za strance). Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici povećao je cene za domaće državljane, smanjenje iznosa za strance, na osnovnim akademskim studijama (sa 50.000 na 60.000 dinara, a smanjen iznos školarine za strance sa 2.300 na 1.300 evra) i master akademske studije (sa 50.000 na 80.000 dinara, a smanjenje iznosa školarine za strance sa 2.300 na 1.300 evra). Naš zahtev je da se od poskupljenja školarina odustane. Link do objave sa rezultatima ankete: https://www.instagram.com/p/C5RMeTdMD2e/?utm_source=ig_web_button_share_sheet&igsh=MzRlODBiNWFlZA== Studenti Kreni-Promeni Novi Sad

Deca u Bloku 2 na Novom Beogradu, nemaju ni jedno moderno i bezbedno igralište. Sav mobilijar je iz '80 tih prošlog veka. O bezbednoj gumenoj podlozi nigde ni reči. Deca nemaju uslove da se bezbedno i pravilno razvijaju. Međusobno se ne poznaju, jer u samom bloku nema škole, pa su raspoređeni po školama okolnih blokova, a kako igrališta nema, opet odlaze i u druge blokove da se igraju. Zaista osećamo diskriminaciju, jer je bilo veliki broj zahteva, a ni je dan nije urodio plodom. U samom bloku ima 6 igrališta, ali su svi u istom stanju.

Ova peticija je ključna jer teži da unapredi kvalitet života više od 1000 ljudi u naselju i radnike u preko 60 firmi, obezbeđujući im sigurne i funkcionalne puteve, kao i pristup čistoj pijaćoj vodi, što je osnovno ljudsko pravo. Sa trenutnom situacijom koja ugrožava bezbednost građana i oštećuje vozila zbog loše infrastrukture, hitna sanacija i rekonstrukcija puteva postaje neophodna. Dodatno, implementacija gradskog vodovoda je vitalna za osiguravanje zdravlja i blagostanja stanovnika, čineći ovu peticiju ne samo važnom, već i hitnom za sve nas.

Imajući u vidu render na kome se vide tri staklene kule, stiče se utisak da se prva u nizu nalazi na mestu današnje zgrade predratnog Generalštaba iz 1928. godine, jedno od najvrednijih ostvarenja klasične arhitekture grada Beograda. Za ostale dve kule je jasno da bi se nalazile na prostoru Dobrovićevih zgrada Generalštaba koje su vidno uništene bombardovanjem 1999. Ove zgrade predstavljaju jedan od nekoliko ostvarenja modernističke arhitekture na teritoriji Srbije, i time našu državu upisuje na mapu svetske arhitekture druge polovine dvadesetog veka. Modernizam je predstavljao pokret koji je imao nameru da u prvi plan stavi potrebe čoveka, pa ne čudi što ljudi koji apsolutno sve podređuju svojim potrebama žele da ga uklone mimo zakona. Rušenje ovog zdanja je protivzakonito. Naime, „mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture podrazumevaju zabranu gradnje ili postavljanje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njeguvu zaštićenu okolinu. Mere se odnose i na urbanističko, komunalno i hortikulturno uređenje, održavanje i korišćenje prostora zaštićene okoline spomenika kulture.” Rušenje ovog kompleksa predstavlja uništavanje dostojanstva. Zamislite da je nakon 11. septembra gospodin Kušner predložio predsedniku Bušu da zgradu Pentagona ustupi investitorima iz Saudijske Arabije. Nije teško zamisliti da bi Kušner zajedno sa talibanima završio u Gvantanamu. Te 1999. godine avioni NATO pakta su bombardovali zgradu Generalštaba, da bi, nakon što su na teren izašle ekipe vatrogasaca, novinara i civilne zaštite usledio još jedan napad. Dok su porodice ovih savesnih i nedužnih ljudi strepele da li će se vratiti kući živi, pojedini političari su svoju porodice useljavali u državne stanove na npr. Novom Beogradu. Isti ljudi koji su kao političari bili deo vlasti koja je ratovala sa celim svetom, četvrt veka kasnije vređaju dostojanstvo svih građana Srbije i poklanjaju zgradu gospodinu Kušneru kako bi na mestu Generalštaba sazidao hotel. Protivno svakom zakonu republike Srbije i mučkim ponižavanjem svih nas koji smo kao deca brojali detonacije dok su nam roditelji bili odvođeni u skladu sa ratnim rasporedom, Aleksandar Vučić mimo očiju javnosti sklapa tajne ugovore i nastoji da uništi jedan od najvećih dometa moderne umetnosti u Srbiji. Potpišite peticiju kojom zahtevamo da se poštuje zakon o zaštićenim objektima, a zakon nalaže da se oštećeni objekti mogu vratiti isključivo u prvobitni izgled, a potom se ovde može useliti Muzej istorije Srbije koji do današnjeg dana nema adekvatan prostor za stalnu postavku, počev od vinčanske kulture, koja predstavlja najstariju svetsku kulturu, preko srednjovekovnog blaga, dragocenosti dve nacionalne dinastije pa sve do današnjih dana. Savo Manojlović, Luka Tripković, tim Kreni - Promeni i Centar za urbani razvoj;

Biciklističke staze u Beogradu su često samo linije na trotoaru, često izbledele, a još češće ignorisane. Vreme je za promenu. U skladu sa ekološkim principima, vreme je za postepeno uvođenje alternativa preopterećenom gradskom prevozu i još više opterećenom drumskom saobraćaju. Ovakvom praksom, motivisali bi ljude da više koriste bicikl kao prevozno sredstvo, te bi pozitivno uticali na smanjenje emisija štetnih gasova, zdravlje ljudi i očuvanje prirode.

Poštovani, Mi, roditelji bolesne dece, tražimo da se naše roditeljsko pravo bar izjednači sa hraniteljima koji za svoj rad dobijaju platu, ide im radni staž i soc.osiguranje, a većina njih uzme zdravu decu na hraniteljstvo. Mi, biološki roditelji svoju teško bolesnu decu negujemo 24/7 mnogo godina, i uz narušeno psihičko i zdravstveno stanje. Koliko to vredi? Da li visinu minimalne prosečne zarade ili možda malo više? Svako dalje odlaganje donošenja zakona Roditelj-negovatelj čini veliku štetu i deci i porodicama, a i državi koja mora da održava sistem institucija! Ovako bi novac bio preusmeren na porodicu. Roditelj koji je detetu potreban 24h ne može da odlazi na posao niti da zaradjuje, njegovo dete u većini slučajeva ne ide u vrtić i školu...o njemu ne može da preuzme brigu ni svaka dadilja i negovateljica, već samo ona koja je upoznata sa problemima deteta, terapijama koje prima i načinu na koji ono i funkcioniše. U mnogim manjim gradovima ne postoji čak ni boravak za takvu decu, a kamoli u okviru istih i "predah za roditelja" kako bi ponekad od nužnosti ostavili dete bar na jedan dan da bi obavili svoje obaveze. Tako većina naše dece raste u kućama između četiri zida, ne videvši ni dnevno svetlo. Pomozite! Vratite nam dostojanstvo i pružite tu slamku spasa, da još malo "plivamo sa našom decom".

Na ovaj način želimo da se svake godine setimo svih nastradalih u masovnim ubistvima u Srbiji i pošaljemo poruku javnosti i državi da ovako tragični događaji ne smeju da se ponove. Posebno želimo da naglasimo da ne smemo da zaboravimo nastradale 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i 4. maja 2023. godine u Malom Orašju i Duboni. Pozivamo sve građane/ke Srbije na empatiju i davanje doprinosa izgradnji kulture sećanja. Ne smemo da zaboravimo nastradale u masovnim ubistvima i ne smemo da dozvolimo da se tako nešto ponovi u budućnosti.

Svakodnevno se stanovnici Veternika i Novog Sada muče kako da dođu do svog odredišta. U ulici se jedva dva auta mimoiđu, automobili brzo voze i ugrožavaju bicikliste i pešake koji su prinuđeni da se kreću ulicom jer nemaju gde.

Grad Novi Sad iz budžeta za decu u državnim vrtićima uplaćuje PU "Radosno detinjstvo" na mesečnom nivou 26.000 dinara po detetu. Za decu u privatnim vrtićim grad trenutno obezbeđuje subvencije u iznosima od -16.000 dinara za celodnevni boravak dece uzrasta od šest meseci do tri godine, u trajanju od 11 sati dnevno, -13.000,00 dinara za celodnovni boravak uzrasta od tri do sedam godina, u trajanju od 11 sati dnevno -5200,00 dinara za poludnevni boravak sa užinom, u trajanju od pet sati dnevno -4500,00 dinara za poludnevni boravak bez užine u trajanju od pet sati dnevno. Ovom peticijom zahtevamo da Grad Novi Sad donese odluku kojom če izjednačiti davanja za decu u državnim i privatnim vrtićima. Stoga, zahtevamo da grad za decu upisanu u privatnim vrtićima obezbedi: - 26.000,00 po detetu za oblike rada u celodnevnom trajanju od 11 časova i -9.455,00 dinara po detetu za oblike rada u poludnevnom trajanju od četiri sata. Takođe, u slučaju budućih izmena ekonomske cene automatski da se promeni i visina subvencija za decu upisanu u privatnim predškolskim ustanovama.

Ja kao hirurg plastičar lečim rane od ležanja ili dekubituse. Svakog dana mi stižu slike, imam molbe za kućne posete pacijentima koji imaju velike rane na ledjima, na zadnjici, na petama i drugim delovima tela. Rane koje se raspadaju, koje se neprijatno osećaju, rane koje su nastale u velikim bolnicama u Srbiji. Rane nastaju u jedinicama intenzivne nege i lečenja jer nema dovoljno sestara da okreću pacijente na sat vremena, a nemamo ni antidekubit dušeke koji bi sprečili pojavu rana. U Srbiji ima oko 50 velikih bolnica, i svaka ima oko 20 mesta u intenzivnoj nezi. To je približno 1000 kreveta i to je približno 100 000 evra da svaki krevet ima antidekubit dušek. Zar je to toliko puno za godinu dana? Samo jedna poseta lekara i obrada rane u kućnim uslovima je 12 000 din, što je praktično cena antidekubit dušeka koji traje oko godinu dana. Ljudi koji dobiju rane u bolnici, produžavaju svoje lečenje 3 meseca, a nekada gube trku sa osnovnom bolešću jer ih rana vezuje za krevet i oporavak čini nemogućim. Autorka peticije: dr Vesna Rakić

Mi dole potpisani, protivimo se gradnji novih stambenih i poslovnih objekata u blokovima 61, 62, 63, i 64. Ovo se odnosi na sve površine izmedju Japanske i Evropske ulice, površine uz ulicu Jurija Gagarina, kao i na zelene površine izmedju postojećih objekata. Protivimo se svakoj novoj izgradnji stanova i zahtevamo da postojeće slobodne površine ostanu namenjene javnoj upotrebi, uz dodatno ozelenjavanje. Smatramo da su naši blokovi već prenaseljeni, da imamo manjak javnih sadržaja i infrastrukture koja poboljšava kvalitet života građana. Postojeće zelene površine po glavi stanovnika su nedovoljne i neuređene, a imamo i hroničan nedostatak parking mesta.

‘’U zrenjaninskom naselju Mala Amerika, okružena drugim značajnim obrazovnim ustanovama,dominira zgrada pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u kojoj se nalazi HPTŠ“Uroš Predić“. Po planovima arhitekte Raushera izvođač radova dipl. inž. i građevinski majstor Herceg Šandor počeo je 1914. godine gradnju škole u Velikom Bečkereku.’’ Ovako počinje tekst o predstavljanu HPTŠ ‘’Uroš Predić’’, i umesto da se đaci i zaposleni pripremaju za proslavu jubileja, 110 godina od početka izgradnje škole, susreli su se sa zatvaranjem iste. Ova srednja škola obrazuje kadar za hemijsku industriju I rad u hemijskim laboratorijama, prehrambenu i tekstilnu industriju, i zaštitu životne sredine. Ima veoma uspešnu saradnju sa mnogim socijalnim partnerima u regionu. Dana 25. januara školi je dostavljena Odluka Gradonačelnika Zrenjanina – obaveštenje da se u školskoj 2024/2025. godine neće vršiti upis novih učenika u prvi razred. Učenici koji trenutno pohađaju ovu školu će se rasporediti u Tehničku školu, Medicinsku školu i Srednju poljoprivrednu školu. Šta će biti sa zaposlenima i kako sprovedeno – ni reči. U dokumentu se pominje i ’’Elaborat’’ te da je već dostavljen Pokrajinskom sekretarijatu. Proces donošenja tog ’’Elaborata’’ je prava enigma, niko ga nije video, a potvrđeno je da do 1. februara nije stigao do Pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine. Ukoliko se na ovaj način ugasi ova škola, deo nastavnog kadra i vannastavno osoblje ostaće bez posla. Odavno je u Zrenjaninu trebalo izvršiti optimizaciju upisne politike i upisnog planiranja - ali to se ne radi tako što se jedna škola zatvori pod plaštom optimizacije. Zdravorazumski je zadržati obrazovne profile u školi u kojoj već postoje uslovi za njih, a postojeća privreda traži kadar. Tri kompanije zahtevaju učenike u DUALU za upis u narednu godinu. Zašto u sred Banata-fabrike hrane, treba ukinuti buduće laborante I tehničare koji mogu raditi u svakoj fabrici za preradu onoga što se na banatskim poljima proizvodi? Zašto treba ukinuti buduće stručnjake za zaštitu životne sredine ili buduće tekstilne radnike? Zašto uskraćivati mogućnost obrazovanja i prekvalifikovanja i mladim i odraslim zrenjanincima i zrenjaninkama? Udružimo se, dajte svoj potpis da ova škola i dalje edukuje i vaspitava našu decu. Kreni - Promeni i građani i građanke Zrenjanina